Поштовани читаоче,
Вјерујем да си брутално изненађен оваквим насловом писма. И треба да будеш. Увијек си учио да је Независна држава Хрватска била марионетска творевина чији је рок трајања био много краћи од трајања Трећег рајха. Учио си да је увијек била називана ТАКОЗВАНА, јер побједом антифашистичких снага у другом свјетском рату сломљен нацизам, а успостављањем ДФ Југославије успостављен правни и политички континуитет с Краљевином Југославијом. Термин такозвана је у пуном смислу значио да никада није ни постојала, те да су сви учинци такве власти у правном смислу ништави.
Колико је је НДХ била злочиначка и у којем обиму је вршен геноцид над Србима, Јеврејима, Ромима и свим другим "непоћудним" тешко је уопште квалификовати и објашњавати, јер су злоћудне операције биле засноване на поремећеном уму и бескрајној мржњи.
Но, постоји и онај брутални и хладнокрвни сегмент отимачине која је уз помоћ бирократских снага, углавном из ХСС, "учинковито" проведен над имовином и Краљевине и њеног становништва. Но, драги читаоче све си то већ знао у мањој или већој мјери, али да на то треба да те подсјећа Геодетска управа Републике Српске и катастар, то већ ниси могао сањати. Ево, црно на бијело , извода из катастра, негдје у Републици Српској, којим се уредно васкрсава фантомска Независна држава Хрватска.
Ако сте радознали, драги читаоче, може се још подоста написати но овом феномену, по коме такозвано није такозвано, а најружнија мрља историје, не само да васкрсава, него никада није ни престала да постоји. Они који су одређени дио жиовота провели у бившој држави, а нагласио бих прије свега у СР БиХ, вјероватно би се сада упитали: Како то да наши антифашисти и комунисти нису ријешили ово питање одмах по окончању рата или барем у неком разумном року након рата? Одлично питање на које је тешко дати одговор, јер ово што видите у документу Републике Српске, дословно је преузето из важећих земљишних књига бивше нам државе. Намјера? Немар? Тешко је сада судити, свједока готово да нема међу живима. Индиције су да је, као и у већини лоших ствари, све то комбинација и намјере и немара. А теби читаоче који си савременик бивше државе само питање, каква је то држава у ствари била?
Једину релевантну изјаву о дијелу овог питања налазимо код господина Пуповца:
"Што се тиче имовине физичких и малих правних лица, која су била жртве усташког режима, Пуповац подсјећа да је послије Другог свјетског рата био донесен закон који их је додатно оштетио дајући им рок од само годину дана за подношење захтјева за враћање имовине.
Након 1946. године то је право престало да постоји јер је свима који се нису јавили, имовина била национализована."
Вјерујем да си брутално изненађен оваквим насловом писма. И треба да будеш. Увијек си учио да је Независна држава Хрватска била марионетска творевина чији је рок трајања био много краћи од трајања Трећег рајха. Учио си да је увијек била називана ТАКОЗВАНА, јер побједом антифашистичких снага у другом свјетском рату сломљен нацизам, а успостављањем ДФ Југославије успостављен правни и политички континуитет с Краљевином Југославијом. Термин такозвана је у пуном смислу значио да никада није ни постојала, те да су сви учинци такве власти у правном смислу ништави.
Колико је је НДХ била злочиначка и у којем обиму је вршен геноцид над Србима, Јеврејима, Ромима и свим другим "непоћудним" тешко је уопште квалификовати и објашњавати, јер су злоћудне операције биле засноване на поремећеном уму и бескрајној мржњи.
Но, постоји и онај брутални и хладнокрвни сегмент отимачине која је уз помоћ бирократских снага, углавном из ХСС, "учинковито" проведен над имовином и Краљевине и њеног становништва. Но, драги читаоче све си то већ знао у мањој или већој мјери, али да на то треба да те подсјећа Геодетска управа Републике Српске и катастар, то већ ниси могао сањати. Ево, црно на бијело , извода из катастра, негдје у Републици Српској, којим се уредно васкрсава фантомска Независна држава Хрватска.
Имамо прилику "назочити" на данашњи дан узбудљивој историји отимачине. Наша земљишна књига, по начелу континуитета уписа власника, нуди нам увид у Законске одредбе НДХ од 24.04.1941. године, те допунски и законске одредбе од 29.04.1941. године којима се НДХ успоставља власником, било државне имовине, било одређене приватне имовине. Свака част нашем поштовању законитости!
Ако сте радознали, драги читаоче, може се још подоста написати но овом феномену, по коме такозвано није такозвано, а најружнија мрља историје, не само да васкрсава, него никада није ни престала да постоји. Они који су одређени дио жиовота провели у бившој држави, а нагласио бих прије свега у СР БиХ, вјероватно би се сада упитали: Како то да наши антифашисти и комунисти нису ријешили ово питање одмах по окончању рата или барем у неком разумном року након рата? Одлично питање на које је тешко дати одговор, јер ово што видите у документу Републике Српске, дословно је преузето из важећих земљишних књига бивше нам државе. Намјера? Немар? Тешко је сада судити, свједока готово да нема међу живима. Индиције су да је, као и у већини лоших ствари, све то комбинација и намјере и немара. А теби читаоче који си савременик бивше државе само питање, каква је то држава у ствари била?
Једину релевантну изјаву о дијелу овог питања налазимо код господина Пуповца:
"Што се тиче имовине физичких и малих правних лица, која су била жртве усташког режима, Пуповац подсјећа да је послије Другог свјетског рата био донесен закон који их је додатно оштетио дајући им рок од само годину дана за подношење захтјева за враћање имовине.
Након 1946. године то је право престало да постоји јер је свима који се нису јавили, имовина била национализована."
Дакле, узимајући у обзир наведено, било која промјена у корист НДХ у земљишним књигама, када је у питању цјелокупна непокретна имовина, завршила се, након истека рокова национализацијом. Без обзира, на врсту и карактер имовине.
Драги читаоче, ово питање заслужује много више пажње него што мислиш. Ваљало би да неко одговори откуда Независна држава Хрватска у катастру и грунту Републике Српске, колико је таквих уписа и како се поступа по таквим случајевима? Какав је то наш однос према прошлости, али још више, какав је то поглед на питања законитости? Да ли заиста не постоји законски основ да се ове супербрљотине отклоне?
Оно што посебно нервира је чињеница да имамо, с једне стране политичке странке које снажно промовишу своје Српство и заштиту интереса, а обављају у дугом периоду и у континуитету власт у Републици Српској, и с друге стране институције које би, по службеној дужности, морале да овај проблем изнесу на политичку сцену и на увид јавности. Овако, имамо само још једно увјерење и доказ да се ни Српство ни држава не могу градити снажним изјавама, вербалним патриотизмом, вербалним окршајима, него вриједним радом институција Републике Српске. Чим буду вриједније, ја нећу писати писмо, него ћу сазнати о овом проблему из званичне изјаве неког овлашћеног лица.
Коментари
Постави коментар